bash si lepo opisala sve u vezi rastanka..
bez suza i emocija, rastanak nije rastanak..

I ne treba da glumiš...

Majstor glume. Potrebna je ogromna energija da se odglumi kako treba. Poslednji put nisam uspeo... Zasto sam se pretvarao? Da olaksam drugoj strani... Gresim? Da...

Ćao koleginice;).
Dobro došla ovde.
Nešto se mislim, kada kažeš "prestonicu" da li misliš na Novi Sad:)))..
Uzgred, sve je to tužno naravno, ali ne reče nam od koga si se rastala, ili ja prevideh umoran od posla.....

naravno da rastanci uvek nose u sebi neku setu i one čudesne emocija i strah da li ćemo se ponovo sresti i to si svakako u pravu, ali osim toga poprilično je tužno kada u nekom trenutku shvatimo, da neko nije stvarno dobar čovek za kakvog se predstavljao i uveravao nas u to neko vreme, nego neka sitna duša, prevarant - te se usled toga sa njom moramo "razići".
Taj rastanak naravno definitivan i nema povratka i naročito tužan.....
Široka je tema i mogao bih još kooo zna koliko o njoj.
Mada kad malo razmislim, za takvima ne treba ni žaliti, možda više za uludo protraćenim vremenom sa njim..
Divno ti je ovo i dobro nam došla..:o))

@shmizla
hvala na komplimentu.. delimo isto mishljenje svakako..

@spes
i necu. :)

@zec
pa da, neko bi rekao da greshish - i ja bih rekla da u nekim situacijama sigurno ne treba glumiti, ali s druge strane, kada se rastajesh od nekoga ko ti je uchinio neshto loshe onda mislim da si ti potpuno u pravu - mada ja lichno to ne znam da odglumim.. s druge strane, kada se rastajesh od nekoga ko ti je jako bitan onda nisam sigurno koliko je to zaista dobro, jer druga strana tako moze da dodje do pogreshnog zaljuchka, a ne znam da li ti je to stvarna zelja i namera.. :|

@danilovic
ne, ne mislim na NS.

@kojak
pre svega hvala na iscrpnom komentaru. slazem se da za takvima ne treba zaliti, ali nekada je to jako teshko i utoliko teze ukoliko nam je osoba bila draza i ukoilko smo joj vishe vremena posvetili..
hvala na dobrodoshlici - bolje vas nashla. :)

koliko sam samo ljudi ispratila do sada, koliko je bilo autobusa koji odlaze i ruku koje masu i postaju sve manje i manje i manje... poslednji put sam se rastal aod nekoga koga sam jako zavolela... ne znam kada cu ga ponovo videti, a nisam pustila ni jednu suzu. Ne, nisam zelela da glumim ili da se pretvaram... samo mi se nije dalo. Onda je on otisao mozda misleci kako mi i nije tako tesko, a ja sam sela na klupu na stanici, on je vec otisao i ruka koja mase je nestala u u daljini, i tako sedeci tu na toj glupavoj klupi, ja sam dugo plakala... i plakala. Nikada mu nisam rekla da sam plakala tog dana kada je otisao.

@demoiselle
eh.. shta znam - mozda si trebala da mu to kazesh.. a ko zna - mozda je ipak bolje shto nisi.
al shta da ti kazem - ja uglavnom ne znam da sakrijem emocije na rastancima.. a mozda je to ipak glupo. ne znam. i mislim da nikada necu ni znati..

...teško je rastati se od omiljene šolje za belu kafu ili čaj, kad se razbije, a kamo li rastati se od živog bića ili čoveka, ma kakav on bio...

...sve, ustvari, zavisi od količine nakupljenih uspomena i njihovog karaktera (lepe, romantične, loše, grozne...)... ponekad poželiš da neko konačno ode koliko je bio odvratan... ali kad odlazi neko drag, onda... uf!!...

Pa ako BG smatraš prestonicom, grešiš:)))
Ns ti je prestonica;)..
Moje je pitanje naravno bilo šaljivo, jer eto tužan post pa da napravimo neki balans...

Fridochka gde si trebaš mi breeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee